Moja priča

Svaka priča ima svoj početak a moja je započela u snu

Bebe plaču nakon prvog udaha. Ja nisam plakala. Priča kaže da sam, iscrpljena od teškog porođaja, prespavala svoj susret sa svetom. Tek što me je babica trgla iz tog prvog sna, i sama sam se pridružila grlatoj ariji svih novorođenčadi koji su ikada stupili na ovu pozornicu života.

Svako dete dolazi na svet čudesno prazno. Pogledate li sasvim malom detetu u oči, nećete u njima naći ni traga od buduće ličnosti. Naći ćete samo toplinu beskraja. Čistotu duše. Osmeh poverenja uprkos krhkosti i nemoći.

Samo još tada, dok smo sasvim mala deca, mi imamo pravo da budemo niko. Ubrzo nam se desi da postanemo neko.

Tako se desilo i meni. Bila sam povučeno i intuitivno dete koje više od svega voli da piše. Po rečima mnogih, vrlo nadareno. Ipak, negde s pubertetom, pisanje je prestalo. Tada je započeo period koji bih nazvala životom u snu: godine budnog spavanja u kojima sam uradila sve ono što treba.

Završila sam fakultet i po svršenim studijama započela najpre advokatsku a potom i korporativnu karijeru u oblasti ljudskih resursa. Udala sam se i rodila dete. Živela sam i radila u inostranstvu. Stekla sve što je potrebno za dostojanstven život. Napredovala, konstantno napredovala.

Istini za reći, najveći deo tog razdoblja bila sam nemirna. Neusklađena. Nedovršena. Pored svih reči, nedorečena.

Kao da sam sve vreme čekala da mi se život desi.

I kao onomad u porodilištu, život se jeste dešavao ali ja sam spavala.

Ipak, svrha nepogrešivo nalazi način da nas trgne iz obmane sna.


A taj poziv boli koliko i prvi udah.

Najpre je došao mučan razvod. Sve što sam gradila i u šta sam verovala rušilo se nemilice preda mnom, taman kao da nije ništa drugo do kula od karata. Potom je došlo i oboljenje. Nemoćna i mala spram oluje događaja, strepila sam od goreg, ne znajući ni sama šta još mogu da podnesem. Noć je najcrnja pred svanuće a moja je trajala dugo. Kad mi se razdanilo, imala sam 30 godina, ćerku o kojoj sama brinem i šifru autoimune bolesti o kojoj savremena medicina zna sve i ne zna ništa.

Negde između zakazane operacije i terapija koje nisu davale efekta, počela sam da se pitam ko sam ja. Kako sam ovakva postala? Šta je svrha? Gde je mir? A gde se krije ljubav? Osećala sam da u odgovorima na ova pitanja leži ključ isceljenja. U meni je rastao poriv za ispitivanjem dubina ljudske duše, uma, tela i emocija, kao i nevidljive sile koja nam daruje život.

Tada sam počela intenzivno da učim. Čitala sam svu psihološku literaturu koja mi je došla do šaka. Pohađala sam sve edukacije, seminare i ceremonije koji su imali ma kakve veze za ličnim razvojem. Uključujući i one koje nisam mogla da priuštim... Tako sam celokupnu mesečnu zaradu znala dati za samo jedan dan nekog treninga. Tako sam podizala kredite. Tako sam, jednom prilikom, prodala i svoj automobil. Nikad mi nije bilo važno kolika je cena znanju: ja sam mu se bez ostatka dala.

Od zapadnjačkih učenja NLP-a, REBT-a i neuronauke, preko istočnjačkih tehnika joge, meditacije i reikija, pa sve do regresije i južnoameričke šamanske prakse, svemu sam dopustila da mi otvara um.

Na putu dešifrovanja sebe imala sam sreću da učim od vrsnih ljudi i poznavalaca tehnika ličnog razvoja. Nakon višegodišnjeg obrazovanja u Coaching Asocijaciji za Resursnu Srbiju edukujem se za NLP trenera i coacha. Uz rad sa učiteljem Dejanom Petrovićem stekla sam veštinu Reiki majstora. O motivaciji, liderstvu, radu mozga i emocija učila sam na seminarima i treninzima velikana današnjice kao što su Robin Sharma, Daniel Goleman, Jay Shetty, Helen Fisher i mnogi drugi. Radeći na edukaciji menadžmenta za jednu globalnu osiguravajuću kuću, susrela sam se sa idejama vodećih svetskih stručnjaka iz oblasti novih tehnologija, futurizma i promene.

Negde usput, promenila sam se.


Kako uopšte izgleda čovek koji se menja? Nema tu mesta glasnim objavama, kakve bi ego zasigurno priželjkivao. Pravo buđenje je tiho. Najpre zaživi u grudima kao postojan osećaj saosećanja i mira. Ispočetka, promena je vidljiva možda samo u očima budnih koje su iznova detinje mile. I u tom pitomom osmehu saznanja...osmehu Monalize...

Tek kasnije, promena se neumitno prenese i na spoljašnju ravan.

Tako mi se desilo da ozdravim, bez lekova i medicinske terapije. Tako mi se desilo da okončam korporativnu karijeru i započnem novu kroz edukativni rad sa ljudima. Tako su se oporavili svi toksični odnosi. I tako sam, napokon, pustila ljubav u život.


I da, desila se još jedna promena: počela sam ponovo da pišem.

Reči lako nalaze put od moje duše do tipkovnice kompjutera.

A potom i do srca ljudi sa kojima delim ovo virtuelno mesto.

Zapravo...

Sa svakom novom pričom ja se iznova budim.

Zapravo... Sa svakom novom pričom i ti si iznova budan.


BUDAN.RS

Budan-min-spa-by-Marija-Dajic-Instagram

budan.rs