JABUKA SAZNANJA

Objavljen: Jul 3, 2019 01:25pm

Tagovi: um svest budan isak njutn gravitacija jabuka

 

Dogodilo se na jesen, 1666. godine.

 

Zatekla me sudbina u bašti, skrivenog u hladovini jabukine krošnje.

 

Jedna se dozrela voćka odlomila sa grane i pala mi pravo na teme, otkotrljavši se nehajno na zelenu travu.

 

Potom je došao prasak, ravan udaru groma.

 

Osetio sam najednom kako mi se celo telo širi brzinom svetlosti, nestajući i istovremeno se prostirući na sve strane sveta. Kao da je

u meni stalo nesagledivo prostranstvo. Kao da sam kap u moru koliko i more samo. Osećao sam blaženu jednotu sa svime što jeste

i mogao sam se slobodno uzdizati iznad granica zamislivog vremena i prostora.Tako sam ugledao Mesec kako već milenijumima kruži

oko Zemlje i Zemlju kako jednako dugo kruži oko Sunca. Istovremeno sam video i sva druga Sunca kako se zbijena u jata ritmično

kreću ka levku galaksija. Bilo je poput plesa… Čitav svemir se kretao vođen nepoznatom silom koja sve tvari drži na svom mestu.

Neko prisećanje na bezuslovnu ljubav obuze me celog i ja se stopih u ekstazi sa čistom zlatnom svetlošću.

 

“Oh, Bože! Oh, milostivi Bože, koliko je lepo!”, gledao sam razjapljenih usta kako se u toj igri svetlosti rastače moje bivstvo i kako me trenutno napušta svaka poželjena želja.

 

Bio sam slobodan!

 

U tom segmentu večnosti, bio sam s Bogom jedan.

 

Već trenutak kasnije, bio sam običan smrtnik koji pilji u jabuku, pitajući se šta se to upravo zbilo u varljivom umu.

 

Jedna misao uporno mi je treperila pred očima poput svica u noći:

 

“Jabuka se otkinula sa grane i pala na dole. Privučena je na zemlju istom onom silom koja sve stvari drži na svom mestu.”

 

Tako sam počeo da se bavim brojevima i jednačinama.

 

I tako sam ja, Ser Isak Njutn, doslovce pogođen idejom, otkrio Zakon gravitacije.

 

Uskoro su ljudi oduševljeno prihvatili moje otkriće. Dali su mi sve počasti i titule koje jedan  čovek poželeti može. Nazivali su me vitezom i podizali mi spomenike. Nadali su se da će moj blistavi um prepoznati još mnoge tajne materijalnog sveta.

 

A ja sam se nadao da će shvatiti ko sam: nemoćni posmatrač tajne života, blagosloven i proklet vizijom Božijeg nauma.

 

Od onog sudbinskog dana sanjam uvek isto:

 

Jabuka se otkida sa grane i pada na dole.

Ali drvo sa kog je pala… drvo raste na gore!

I to je sve što drvo radi još otkad je seme…

 

Otkrio sam da je gravitacija sila koja nežno i marljivo seme vuče na dole.

 

Ali neki drugi Zakon mu dopušta da raste na gore, vođeno silom jačom od hiljadu Sunaca.

 

Zakon Božije Milosti.

 

Tako sam ga zvao.

I nikad o tom zakonu ljudima nisam pričao.

 

 

BUDAN.RS

Budan-min-spa-by-Marija-Dajic-Instagram

budan.rs