HOMO SAPIENS 2.0

Objavljen: Jul 9, 2019 11:14am

Tagovi: Nova Zemlja Homo Sapiens um evolucija budan

 

Stara planeta Zemlja, 2100. godina

 

Nije se iznenadila kada je dobila poziv.

 

Zakazanog dana, u zakazano vreme, građanka A.D. je pokucala na vrata kancelarije Ministarstva održivog razvoja svesti gde su je dočekala dva suzdržana i odmerena ispitivača.

 

Bilo je to relativno novo Ministarstvo, osnovano sa ciljem istraživanja ubrzanog razvoja ljudskog uma koje je uzelo maha početkom dvadesetih godina ovog veka, tačnije od pojave četvrte industrijske revolucije.

 

Već neko vreme Ministarstvo je pratilo misterioznu promenu u ponašanju svojih građana i imalo je zakonska ovlašćenja za ispitivanje ovog fenomena.

 

Jedno takvo ispitivanje odvijalo se i danas.

 

 „Ispričajte nam kako je sve počelo.“ – obratio joj se Ispitivač broj 1 sa izrazom strogoće na licu.

 

 „Mislite, želite da čujete priču o tome kako sam se promenila?“ – podigla je glavu u potrazi za njihovim pogledom, opušteno zavaljena u naslon fotelje.

 

„Molimo Vas, usmerite pogled kroz prozor. Upozorili smo Vas da ne smete da nas gledate u oči sve dok se ne otkloni sumnja u Vašu prirodu.“ – spremno je odreagovao Ispitivač broj 2, uključujući uređaj za snimanje, „Sada možete da počnete. Recite nam više o Vašoj promeni.“

 

„Ne znam da li je promena adekvatna reč... I gusenica prolazi kroz promenu dok leži u čauri ali tu se proces evolucije ne završava. Sledeći put kad ugleda svetlost dana, to biće više ni nije gusenica, ono je nešto drugo. Leptir se seća kako to izgleda puzati po zemlji i hraniti se lišćem, ali to je sećanje leptiru daleko... Elem, tačno je da sam se promenila. I više od toga: ja sam se rodila kao nešto drugo.“, započela je smirenim glasom, gledajući fokusirano kroz prozor.

 

„Vidim da ćemo se opet naslušati priče o majki prirodi.“ – prošaputao je Ispitivač broj 2, razmenivši sa kolegom do sebe kratak, podrugljiv pogled.

 

„Možete li biti malo konkretniji u opisu te, kako je nazivate, evolucije?“

 

„U redu. Isprva sam živela normalno, poput ostalih homo sapiensa. Znate taj put: odrastate, školujete se, radite, osnivate porodicu, imate svakodnevne radosti i brige. Zapravo, imate sve vreme neki unutrašnji nemir koji vas vuče napred, nemir koji govori: ŽELIM VIŠE! Više informacija, više novca, više stvari, više zabave, više svega za čim ljudi jure. Kolektivna trka za uspehom i kolektivna anestezija, eto u tome sam provela svoj prvobitni život.“

 

„I šta se onda promenilo?“

 

„Onda sam izabrana. Potpuno nezasluženo, rekla bih.“ – odgovorila je s osmehom.

 

Ko Vas je i za šta izabrao? Da li ste Vi deo neke organizovane grupe i da li imate vođu?“

 

„I dalje ne razumete.“ - nasmešila se roditeljski blago, „Ne postoje vođe niti organizovane grupe. S tim je završeno. Postoji samo prepoznavanje i povezivanje onih koji treba da se nađu. Ko me izabrao? Viši poredak. Ako me neko izabrao, to mora biti evolucija.“

 

Dvojica preko puta nje se pogledaše nemoćno. Već mesecima su u ovoj sobi za ispitivanje slušali jednu te istu priču. Jedino što se menjalo je bio broj ispitanih, broj koji je iz dana u dan sve više rastao.

 

„Nimalo nam ne olakšavate zadatak!“ – obratio joj se oštrim tonom Ispitivač broj 1:

 

„Do sada ste već sigurno shvatili da ovo Ministarstvo prati svaku ljudsku kretnju i razmenu informacija pomoću tehnologije. Začudili biste se šta sve znamo o Vama... Znamo da već godinama ne konzumirate hranu i vodu i da se na neki način napajate gledanjem u Sunce. Znamo da nemate potrebu za spavanjem. Znamo da ne pratite politiku ni medija, da bojkotujete potrošačku ekonomiju i novac. Znamo da nemate uobičajene ljudske strahove ni čežnje i da vas je zbog toga nemoguće kontrolisati. O Vama se govori da imate krajnje izoštrena čula, da po mirisu prepoznajete ljudska bolesti, te da lečite i izazivate promenu svesti pogledom. Vaši poznanici tvrde da im šaljete telepatske poruke u snovima i da im dajete nepogrešive uvide o prošlim i budućim događajima. Polovina ljudi koji Vas poznaju smatra da ste nekakvo božansko biće a druga polovina Vas se dobrano plaši. Najluđe od svega, Vi niste izolovan slučaj. Fajlovi su nam prepuni izveštaja o ljudima poput Vas. Izgleda da se cela planeta zarazilo nekim virusom svesnosti i da priča u šiframa. Recite nam, šta Vam se dovraga desilo?“

 

„U početku sam se i sama to pitala.“, i dalje je posmatrala istu tačku u prostoru, sa neskrivenim izrazom saosećanja na licu.

 

“Bio je to za mene bolan period i bilo je potrebno vreme da shvatim da nisam skrenula s uma. Isprva sam se osećala kao da hodam po snu. Odlazila bih ujutru na posao i imala intenzivan utisak da su drveća, mostovi i zgrade oko mene artificijelni, da nisu stvarni. Ubrzo sam počela da primećujem oko sebe grupe brojeva i oblika i osetila sam nagon za praćenjem ovih poruka. Na moje iznenađenje, otkrila sam da su ovi brojčani i geometrijski kodovi zgusnuta, inteligentna energija sa funkcijom GPS-a. Nepogrešivo su mi kazivali da li se krećem svrhovitim putem. Treba da znate da Vi niste jedini koji nadgledaju. Ubrzo sam shvatila da neki viši poredak takođe prati sve što radimo. Zapravo, čitav moj život je postao test svesnosti. Svako delo, svaka reč i pomisao počeli su se obijati o mene kao bumerang. Učinim li štagod loše, loše mi se vraćalo. Izgovorim li štagod ružno, o meni se ružno govorilo. Pomislim li na bolest, telo mi se razboljevalo. Vidite, ljudi se ne plaše karme dok god imaju iluziju da se njeno dejstvo proteže u beskonačnost. Stvari se naglo promene kada se uzrok i posledica spoje u brzini svetlosti. Nikad nije bilo pitanje izbora želim li da se promenim... bilo je to pitanje opstanka. Bila sam jednako izmučena svetom u kojem živim koliko i saznanjem da sam ga sama kreirala. Tako sam postepeno učila da kontrolišem svoj um i da ga usklađujem sa vibracijom Kreatora. Evolucija dopušta čoveku moći ko-kreacije samo ukoliko položi test svesnosti. Rekla bih da sam ga položila... Jer ubrzo su počele da se dešavaju sve te neobične stvari iz vaših izveštaja. Tako sam postala ko-kreator.“

 

„Ispravka. Postali ste Homo Sapiens 2.0.“ – dobacio je Ispitivač broj 2.

 

Blago se nasmešila.

 

„Uvek me nasmeje taj naziv... Na kraju krajeva, nije ni važno kako nas zovete. Važno je da uspemo u onome što nam je dato da uradimo.“

 

„A šta bi to bilo?“

 

„Dato nam je da stvorimo Novu Zemlju. Stara Zemlja postepeno umire, doslovce smo je ubili zagađenjem i atomskom energijom. Kreator je dozvolio čovečanstvu da mentalno stvori novu planetu, pod uslovom da prođe na testu evolucije.“

 

„Aha, došli smo napokon i do priče o dupliranju planete. Možete li nam reći, na kojim se prostornim koordinatama nalazi ta vaša Nova Zemlja?“

 

„Ovde je. Upravo ovde gde smo sada.“

 

U tom trenutku oba ispitivača prsnuše u smeh. Ispitivana se nije smejala.

 

„Oprostite nam našu neozbiljnost. Znamo i mi da je planeta u ozbiljnom problemu. Ipak, uvek vas izgubimo u ovom delu vaše mutantske priče... Kako je fizički moguće da postoje dve planete na mestu jedne?“

 

„U trodimenzionalnom svetu nije moguće. U petodimenzionalnom je sve moguće. Vi je ne vidite ali Nova Zemlja je tu. Lepša nego što je ikad bila.“ - govorila je nežnim,  sanjivim glasom, sve vreme gledajući u neki prizor s druge strane prozorskog okna.

 

„Pa to zvuči sjajno! A kako mi obični trodimenzionalni homo sapiensi možemo da se domognemo te vaše Nojeve barke?“ – rugao se s neskrivenim prezirom Ispitivač broj 1.

 

Nikako.

Evolucija nije zainteresovana za očuvanje vrsta. Evolucija je zainteresovana za očuvanje života. Ili ćete kao Homo Sapiensi evoluirati, ili ćete izumreti.“

 

U kancelariji za ispitivanje čula se samo tišina. Ispitivači se na trenutak zagledaše u istom pravcu u kom je građanka A.D. gledala, no ne videše ništa osim uobičajenog zalaska Sunca.

 

„Dosta mi je ovoga!“ planuo je Ispitivač broj 1 lupivši šakom o sto, „Ceo dan razgovaram sa ludacima poput Vas. Niste Vi nikakva napredna ljudska verzija, Vi ste samo mentalno bolesna osoba. A to svakako nije nadležnost ovog Ministarstva! Možete napustiti prostoriju.“

 

U redu. Hvala Vam na strpljenju.“, građanka A.D. se spuštenog pogleda uputila ka izlazu. Držeći se za kvaku, jedna misao joj prođe kroz glavu i ona odluči da misao posluša: „Sada kada ste sigurni da nisam Homo Sapiens 2.0, možete li me napokon pogledati u oči?“

 

„Pa ne mislite valjda da se bojim Vašeg pogleda! Hajde de, prosvetlite me“, prkosno će Ispitivač broj 1, pogledavši ispitivanu po prvi put u oči.

 

Nekoliko sekundi kasnije, ispitivači su ostali sami u prostoriji.

 

„Zaista ne znam šta ćemo da radimo sa ovolikim ludacima... Ispitivaču broj 1, slušaš li me? Šta dovraga piljiš kroz taj prozor, pomozi mi da dovršim izveštaj.“ – reče Ispitivač broj 2 zaronjen u ekran kompjutera.

 

„Izveštaji nisu sada važni. Imamo mnogo važniji zadatak od toga...“ – odgovorio je Ispitivač broj 1, dlanova priljubljenih uz prozorsko okno, „Kako je moguće da nisam ranije video...“

 

„Video šta? O čemu pričaš?“

 

„Te boje... te žive, razlivene boje našeg novog sveta... I tu harmoniju i povezanost svega sa svim... Kako je moguće da nisam ranije video da sam samo čestica ovog živog organizma...“

 

Najednom se trgnuo:

 

„Ja sam maligna ćelija, isto kao i ti! Mi smo ćelije samouništenja na telu koje nam je dom! Moramo nešto da preduzmemo, moramo dok još ima vremena!“ – Ispitivač broj 1 nervozno se šetao s kraja na kraj prostorije, naočigled šokiranog Ispitivača broj 2.

 

„Ispitivaču broj 1, dovedi se u red. Previše si vremena proveo sa ispitanicima, mislim da si umoran.“

 

„Zar ne shvataš, nisam umoran... Ja sam samo... Ja sam izabran.“

 

 

*U znak sećanja na Barbaru Marx Hubbard (1929-2019), vizionara i autora teorije "Conscious Evolution"

 

BUDAN.RS

Budan-min-spa-by-Marija-Dajic-Instagram

budan.rs