KADA SE VASPITAVA DETE?

Objavljen: Dec 14, 2019 02:00pm

Tagovi: um roditeljstvo škola vaspitanje budan nauka Marija Dajić Obrni igru NLP

 

 

Kada sam prvi put pročitala psihološku tezu da se vaspitanje deteta završava u prvih hiljadu dana detetovog života, bila sam podjednako razočarana i uplašena. Šta ako sam u nečemu pogrešila? Šta da radim sada kada je “šteta” već napravljena? Ako je ova teza istinita, ima li moje dete uopšte izgleda za sreću i uspeh, buduči da tih prvih nekoliko godina njenog života nisam bila ni prisutna ni osvešćena kao sada. Pre će biti da sam bila zbunjena. Nervozna. Neispavana.

 

Zar nije većina mama?!

 

Sreća pa sam otkrila svet NLP-a.

Sreća pa sam saznala kako izgleda proces učenja kod deteta.

Sreća je, nisam zakasnila…

 

Naučila sam, naime, da dete prolazi kroz 5 faza učenja i razvoja i i da svaka od ovih faza nosi nove izazove prilagođavanja za roditelja.

Od svih ovih faza pubertet je najizazovnija.

 

PUBERTET!

 

Strah i trepet svakog roditelja.

Šta se uopšte u pubertetu događa?

Većina roditelja zna da pubertet označava fazu hormonske promene kod njihovog deteta. Fizički rast. Bubuljice. Polno sazrevanje.

Ono što većina roditelja ne zna je da pubertet donosi i neuronske promene.

Mozak deteta u pubertetu se bukvalno i fizički menja. Milioni i milioni neuronskih veza koje su postojale pre puberteta i koje se bile odgovorne za igru, kreativu, bujnu maštu, bajke i izmišljene prijatelje – bukvalno bivaju presećeni. Otkinuti.

To vam je onaj trenutak u vremenu ujutru probudite i shvatite da više ni ne znate ko je vaš tinejdžer. Ono vaše dete što se igralo sa lego kockama sada potpuno drugačije izgleda. Drugačije priča. Drugačije razmišlja. Do juče je jeo meso, danas je vegetarijanac. Ako ga pitate otkud ta promena, odbrusiće vam: “O čemu pričaš?! Oduvek sam bio takav!”

To je ta neuronska promena. To je period kada detetov mozak i do 20 % sporije radi nego pre puberteta. To je vreme kada tinejdžer doslovce “zatupi” i kada više nije u stanju da uradi neke stvari koje je mogao pre puberteta.

 

Evo najočiglednijih promena kod pubertetlija:

 

1.      Nije više u stanju da odlaže zadovoljstvo ni da čeka na nagradu. (eto zašto neće ispoštovati dogovor da petkom veče uradi domaći već će umesto toga otići u grad sa prijateljima)

2.      Nije više u stanju da upravlja rizicima (eto zašto će se danas voziti motorom bez kacige iako takav rizik nikada ne bi preuzeo pre par godina)

3.      Nije više u stanju da prepoznaje facijalne ekspresije (otkuda dolazi ona njihova rečenica ”Što me tako gledaš?!” kada ste besni i ljuti na njih. Oni bukvalno ne znaju zašto ih tako gledate.)

4.      Nisu više u stanju da budu empate (eto zašto ne reaguju na ono roditeljsko “Zašto mi to radiš? Znaš li kako se osećam zbog toga što si uradio?” i slično)

 

 Zastrašujuća stvar je što ova promena traje od ulaska u pubertet pa do početka 20tih godina i što osim čeličnih živaca roditelju ne preostaje ništa drugo sem da – ČEKA.

 

Sada kad znamo šta se tačno dešava, pitanje je: da li ovako biti mora? I zašto neka deca prođu kroz pubertet “neozleđena”, a druga ekstremno propate i dožive mnogo emotivnih i psihičkih lomova?

 

Odgovor se krije u fazi razvoja koja prethodi pubertetu. Reč je o periodu razvoja deteta od 7 do 11 godina.

Baš u ovom periodu najviše se može postići u edukaciji i vaspitanju jer deca tada imaju dovoljan stepen emotivne zrelosti i dovoljno razvijenu pažnju. Baš u ovom periodu sa detetom je idealno raditi na razvoju svih onih veština i resursa koji će biti na udaru u fazi puberteta.

 

Jer ako na stolu imate čašu punu vode I ako prospete 20 % tečnosti iz nje, to će i dalje biti polupuna čaša. Ali ako na stopu imate čašu koja je već dopola prazna i dodatno je ispraznite za 20 % - u toj čaši neće ostati gotovo ništa, zar ne?

Isto je tako i sa dečijim resursima i veštinama.

Dete koje je u periodu od 7. do 11. godine razvijalo resurse kao što su komunikacija, samopouzdanje, emocionalna inteligencija, timski rad i mnoge druge, jednom kada uđe u pubrtet i doživi hormonske i neuronske promene - imaće i dalje dovoljno resursa na raspolaganju pri izboru svoje reakcije.

Dete koje uđe nepripremljeno u pubertet, reagovaće u izazovnim situacijama onako kako jedino ume. A znamo da to često ne bude najbolje rešenje…

 

Sreća pa moje dete i sva druga deca danas imaju NLP.

"Obrni igru" NLP za decu i tinejdžere je zaista mnogo više od edukacije. "Obrni igru" je sistem pripreme za budućnost. Sistem vizije. Sistem podrške.

 

Napomena: Više o fazama učenja i razvoja kod deteta pogledajte na youtube-u u intervjuima Kate Benson, popularnog engleskog NLP trenera za decu i nastavnike.

 

 

BUDAN.RS

Budan-min-spa-by-Marija-Dajic-Instagram

budan.rs